Autori: Zorica Kuburić, Srđan Sremac
Strana: 226
► Ostali detalji

U organizaciji Centra za empirijska istraživanja religije (CEIR) iz Novog Sada i Doma omladine Beograda, održana je 2. jula 2009. godine jednodnevna konferencija: Teorijski, metodološki i praktični pristupi religijskoj konverziji. Na ovom skupu učestvovali su stručnjaci iz oblasti sociologije religije, psihologije religije i teologije, čije radove objavljujemo u ovom zborniku.
Postavlja se pitanje da li je konverzija dovoljno i na pravi način prisutna u domaćoj religiologiji? Da li je sve rečeno o ovoj temi, pa svaki novi pokušaj ukazivanja na ovaj fenomen predstavlja samo ponavljanje već izgovorenog, ili nam je neophodno neprekidno ukazivanje na jedan od najbitnijih činilaca sveukupnog religioznog života? Čini se da nećemo preterati ako kažemo da je pitanje obraćenja/konverzije jedno od ključnih za razumevanje svekolikog duhovnog života. Konverzija je centralni događaj života vere i kao takav, predstavlja potpunu realizaciju religioznog života, te stoga zaslužuje, ako ne počasno, onda barem značajno mesto u akademskom promišljanju.
Smatramo da u našem društvenom kontekstu nedostaje akademski primereno istraživanje na temu religijske konverzije. Takođe, sam fenomen konverzije, zbog naglog povećanja dinamike verskog života u poslednje dve decenije, postao je prilično aktuelan. Pomenuti deficit istraživanja ovog fenomena je verovatno posledica, s jedne strane složenosti samog predmeta, a sa druge strane i nerazvijenosti domaće religiologije. Zato, smatramo da je ovaj specifičan aspekt religioznosti, na našim prostorima, ostao gotovo u potpunosti neistražen i zapostavljen, kako na teorijskom tako i na empirijskom polju.
Istraživanje konverzije ili srodnih pojmova kao što su preobraćenje, obraćenje, nanovorođenje moguće je usmeriti u pravcu teorijskog razumevanja samih pojmova počevši od definisanja značenja reči i njihove upotrebe u različitim vremenskim periodima i u delima različitih autora. Osim teorijskih postavki značajno je ukazati i na metodološke mogućnosti i varijacije kojima se problem približava naučnoj javnosti. Praktična primena naučnih istraživanja svakako ima svoje mesto i značaj kako u daljim istraživanjima tako i u realnom životu od koga zapravo svako naučno istraživanje i polazi. Početak traganja u razume­vanju fenomena konverzije jesu sami subjekti odluke. Preobraćenici, vernici, oni koji se zavetuju u ideji i iskustvu, čine uzorak svih naših istraživanja.
Pitanja od kojih polazimo jesu: da li postoje zajedničke karakte­ristike obraćenika; koje su to ideje i iskustva od kojih oni polaze; šta je to što pogoduje procesu obraćenja i da li je to proces ili trenutak; da li postoje preduslovi za obraćenje; kakve su posledice obraćenja i kakva je reakcija okoline. Konačno, da li je to jedan proces za čitav život, da li je možda potrebni trenutak, ako jeste da li je univerzalna potreba svih ljudi ili samo izabranih pojedinaca ili pojedinaca koji biraju, ili su izabrani, da budu usmereni na put kojim će u budućnosti ići. Odgovore na ova pitanja tražićemo u okviru teističkog pogleda na svet, u mišljenjima i istraživanjima kako teologa tako i psihologa i sociologa religije.
Zbornik radova pred vama, Konverzija i kontekst, odiše naučnom ozbiljnošću i raznolikošću teoretskih i metodoloških pristupa konverziji, što je i te kako potrebno domaćoj literaturi iz područja kako teologije tako i sociologije i psihologije religije. Svojim radovima želimo da damo doprinos aktualizaciji ove teme, te sa zadovoljstvom predstavljamo i preporučujemo ovu knjigu mnogobrojnoj čitalačkoj publici u našoj sredini zainteresovanoj za fascinatno područje religijske konverzije.

Urednici Zorica Kuburić i Srđan Sremac U Novom Sadu, 10 jula 2009.