Аутор: превод Гордана Јовановић
Страна: 117
► Остали детаљи

Садржај
Увод, 7
Живот Стефана Лазаревића, деспота српскога, 11
Белешка о овом издању, 107
Библијске скраћенице, 111
Коришћана литература, 113


Увод
Живот или Житије? Како назвати ово Константиново дело? Мислим да је сам Константин сасвим лепо одредио суштину и садржај свога дела. ево његових речи: „Сија убо написахом јако житије јединого н’ јако летописац с’ прочи- ими всеми“, односно: „Ово, дакле, не написасмо само као житије, него као (да сам) летописац са свим осталим (ства- рима).“ (Јагић, стр. 327; превод, стр. 42). Мало даље, на ис- тој страни, Константин је свестан да његов рад може имати недостатака и празнина, јер се поред деспота нашао у кас- нијим годинама и многе податке из деспотовог детињства и ране младости није могао знати, па каже да ће бити добро ако неко ко боље од њега зна о деспоту, то и саопшти. Циљ му је, дакле, био да што боље и верније опише деспотов живот, по много чему невероватно мучан и тежак, испуњен непреста- ним ратовима и биткама, личним и породичним несрећама, али свакако изузетан, у најбољем смислу те речи. деспот је, нема сумње, и нека врста „хришћанског витеза“, утврђеног у хришћанској вери и богољубљу. по световним и хришћан- ским елементима којима се одликовао, и он лично и његова владавина, њему је место међу идеалним средњовековним европским владарима. Са свих ових разлога свој превод сам насловила као Живот.

Стефан Лазаревић, српски кнез (1389−1402) и деспот (1402−1427), спада свакако у најмаркантније личности нашег средњег века и наше историје уопште. наслеђује државу мно- го мању од некадашњег душановог царства; турски је вазал и обавезан је да војно помаже турског султана у његовим похо- дима; северни суседи Мађари нису увек поуздани савезници; требало је сређивати прилике у самој земљи, пре свега еко- номски је ојачати, обновити порушене градове и утврђења, населити опустеле пределе деспотовине, умирити и покорити непослушну властелу. Уз све ове невоље деспот је свестан тога да богати културни и књижевни рад којим се одликује владавина светородних немањића мора бити настављен. на том „бојном пољу“ деспот је био суверени и непобедиви „ратник“.
У његово доба у српску деспотовину долазе учени мона- си, градитељи, уметници из околних земаља и поред деспо- та налазе прибежиште и могућност да наставе рад. деспот, и сам талентован писац,1 па и преводилац са грчког језика,2 штедро их помаже и подржава у њиховом послеништву.

Један од тих странаца-дошљака у Србију био је и Конс- тантин Философ (Константин Костенечки). Склонио се, како сам каже, од „ричуће звери“, одн. од турске силе и прибежи- ште је нашао у деспотовој околини. то је било, према посред- ним подацима, између 1410. и 1413. г. Био је Бугарин родом, из места Костенец,3 недалеко чувеног Бачковског манастира, у коме је боравио познати и славни бугарски патријарх Је- фтимије, кога ће Константин спомињати са највећим пошто- вањем, а патријархов рад на исправци и поновном превођењу богослужбених књига са грчког језика биће му узор у сопс- твеним реформаторским покушајима.