Autor: Vladislav Bajac
Strana: 312
► Ostali detalji

Roman koji kroz zadivljujuću transformaciju likova zahvata širok srednjovekovni period Japana i Kine. Imperijalni život Dalekog istoka sazdan od osvajanja, bitaka i surovosti, kao i onaj individualni koji zida zenbudističku putanju prosvetljenja, intime i nežnosti. Knjiga – bajka i triler – realnost. „Knjiga o bambusu, istinska lirska saga V. Bajca, otelovljuje panoptikum neverovatnih bajki, negde između Hiljadu i jedne noći i Alise u zemlji čuda. Prozu Vladislava Bajca mogli bismo nazvati nekom vrstom nove klasike.“ Dragan Jovanovic Danilov, pisac „Knjiga o bambusu je izrazito zrela proza visokih estetskih kvaliteta. Originalna forma (beletristika, esej, naučna aparatura), egzotična scenografija i ubedljivo vođena radnja otkrivaju dileme junaka svojstvene svim vremenima i prostorima, pa i ovom našem današnjem.“ Ljiljana Šop, književni kritičar „Zenbudistički ratnički roman / akcioni film koji potresa maštu.“ Aleksandar Genis, esejist, Rusija/SAD „Čitati knjigu Vladislava Bajca znači krenuti na uzbudljivo putovanje u svet mašte, u prašumu, koja čitaoca u potpunosti proguta već na prvim stranicama i pušta ga tek na samom kraju. Čitanje je takođe gotovo fizičko iskustvo, u kojem često imate osećaj da komad bambusa raste i kroz vaše telo. Sjajan roman.“ Jaroslav Rudiš, pisac, Češka „Kultna knjiga srpskog autora koja nas vodi u svet visoke trave i zen kulture, svet u kom vreme protiče na drugaciji način… Tako suptilna, tiha – ali glasna sa svojim snažnim porukama. To je knjiga o ljubavi, čežnji, učenju života i pronalaženju mudrosti koja zna da je jedino vreme ono – sada i ovde. I da jesve baš onako kako jeste.“ Manca Košir, publicistkinja, Slovenija Roman uvršten u 25 najboljih romana decenije u bivšoj Jugoslaviji 1990. godine, glasovima čitalaca TV Novosti.Najuži izbor za NIN-ovu nagradu u Jugoslaviji za 1989. godinu.Kultni roman koji živi već 35 godina, i dalje objavljivan na srpskom, kao i na drugim jezicima sveta.Knjiga je objavljivana kod različitih domaćih izdavačkih kuća u desetak izdanja (Književne novine, Čigoja, Arhipelag) u više desetina hiljada primeraka. Kada se tome doda i šesnaest stranih izdanja (od francuskog Galimara i Rošeovog džepnog izdanja, preko dva ruska i tri slovenačka, dva italijanska, dva bugarska, do kineskog, nemačkog, makedonskog, češkog, turskog), i njihov još veći tiraž bi pokazao da je roman ostao kultan i da traje. U zbiru, domaća i strana izdanja prešla su broj trideset.