Аутор: Александар Мершчерјаков
Страна: 486
► Остали детаљи

Пред читаоцем је својеврсна енциклопедија јапанске културе и раскошан пример руске научно-популарне литературе. Једноставном реченицом и непосредним начином казивања, а у суштини ефектно и духовито, дато је море зналачки одабраних података који осветљавају јапанску културу у њеном историјском трајању. Јапански поглед на свет аутор је представио избором репрезентативних јапанских цивилизацијских појмова, проследио њихов настанак и место у савременом јапанском друштву.

У оквиру једних корица овде су практично спојене две књиге. Прва од њих – Књига јапанских симбола, поступно упознаје читаоца с најважнијим јапанским симболима почев од свима познатих државних обележја, преко симбола из биљног и животињског света (овде треба указати на изненађујућу чињеницу да риба у духовној култури ове острвске земље, има далеко мањи значај него што би се очекивало; многи важни закључци о историји Јапана могу се извести из чињенице да су у његовој културној симболици присутне једино слатководне рибе као што су шаран и сом) па све до симбола из предметног света као што су огледало, кишобран, хартија и лепеза, или оних везаних за предах и одмор попут чаја и дувана. Последње поглавље ове књиге представља кратке културолошке осврте на преостале јапанистичке теме, које аутор није нигде класификовао и у којима је, по сопственим речима, покушао да нађе неке нове приступе јапанској култури.

Друга књига – Књига јапанских обичаја – има за циљ да читаоцима приближи Јапан из угла о којем се у књигама овакве врсте по правилу не говори. Реч је о тзв. «културној физиологији», о томе на који начин Јапанци гледају и виде околни свет (зашто нпр. јапански уметници уместо шуме или дрвета више обраћају пажњу на грану и лист), како мере време, како једу и пију и задовољавају сваковрсне физиолошке потребе. Речју, обухваћене су све оне животне радње и схватања о функционисању тела, које заобилази хришћански васпитана европска јапанистика (с увреженом поделом на чисто – духовно, и прљаво – телесно), али на којима у суштини почива читава јапанска духовна надградња.
Из рецензије др Вање Станишића