Аутор: Милован Витезовић
Страна: 96
► Остали детаљи

Неки од Витезовићевих љубавних афоризама сабраних међу корицама ове књиге, илустроване са два црвена катанца у облику срца која су закључала једно друго – иако су написани прилично давно – и данас, наиме, упркос муњевитим променама начина мишљења, говора и живота, уз ситне модификације или без њих, заиста могу да послуже практичној сврси шармирања припадница лепшег пола.

„Јесам Нарцис, али са вама бих преварио себе“;
„Са Вама бих могао више него што мислим да могу“;
„Ако идемо у истом правцу, могао бих да Вам будем успутна љубав“;
„Будите моја судбина, у мојим рукама“;
„Бићу Ваша судбина у Вашим рукама“;
„Видимо се на Калемегдану, имам жељу за освајањем“;
„Знам да си добра девојка, али да ја ипак нешто покушам“;
„Нисам низашта – сем за тебе“;
„Сигурно је да нисам идеалан, рачунам на твоју маштовитост“;
„Знамо се од малих ногу, само што на твоје ноге до сада нисам обраћао пажњу“;
„Када те видим поред себе, дивићу се оном који те освоји“;
„Знам да имаш личност, али мени се свиђаш ти“;
„Не јурим за сукњама, следим женску моду“;
„Могу ли да видим све твоје хаљине, на вешалици“;
„Да ти покажем слике из детињства, а ти мисли хоћеш ли такву децу“; „бојим се да признам, невин сам“ – фазони су које, по потреби мењајући „Ви“ у „ти“ и „ти“ у „Ви“, бирајући оне који одговарају њиховом добу и карактеру и добу и карактеру изабранице, могу да користе и данашњи донжуани.

Један број афоризама, међутим, пре представља мисли о љубави него што има практичну сврху:
„Дрвећу по парковима најтеже падају прве љубави, срца се најдубље урезују“;
„Онај ко је љубоморан, за онога кога носи у срцу, срце преуређује у тамницу“;
„Између два пола земља се врти“;
„За девојком се осврћете као за сопственом будућношћу“;
„Рај је постојао док су Адам и Ева били на седмом небу“;
„Дивио јој се од главе до пете, застајући на средини“;
„Увек се појави неко ко као пуж од Вашег срца направи себи кућицу“;
„Најчистији је говор нагог тела“;
„Љубав је ипак савршен злочин иако су отисци на оба тела“;
„Љубав даје крила, али те тера у гнездо“...

У њима могу да уживају женски и мушки читаоци, појединачно или у пару, пре или после игре завођења, па и независно од ње.

Неколико, изразито духовитих афоризама, опет, пре могу да послуже раскиду истрошене везе него освајању партнеркиног срца:

„Да ли Вас се сећам? Не волим да се враћам у прошлост, госпођице, сетите се само Другог светског рата“...
„Недостаје ти гардероба за тако презрив израз на лицу;“
„Смем ли да спавам код твоје другарице“...

И коначно, неки од афоризама у овој књизи данас нису примењиви због промене друштвених околности, што им, опет, даје посебну драж:

„Имаш добру линију, радо бих се на њој идеолошки уздизао“;
„Немој рећи да си поцрвенела на идејној основи“...

У њима могу да уживају стари љубавници, са носталгијом се сећајући минулих времена, али и млађи, са добронамерним подсмехом добу које им се чини тако безазлено далеким као што се њиховим родитељима далеким чинило доба фракова и кринолина.

Саиздаваштво са Чигоја штампом