Autor: Gerhard Amanshauzer
Strana: 181
► Ostali detalji

U svojoj Autobiografiji jedne mladosti (1928-1950) Gerhard Amanshauzer razvio je novu literarnu formu: duhovitu, uzbudljivu, sve samo ne monotonu, mešavinu proze i anegdote. Odrastao između građanskog sveta 19. veka, reprezentovanog u dedi i babi, i roditelja koji su se kao "Wandervögel" (Ptice selice) oteturali direktno u nacionalsocijalizam, Amanshauzer je u svom bilansu najdublje anarhističan. Da li je reč o osvajanju velikog vinskog plena u zidinama Tvrđave, o tajnom seksualnom značenju
reči Havaji za služavku, ili o neželjenom gubitku zastave s kukastim krstom, zbog kojega biva osuđen na "dužnost na Istoku", Gerhard Amanshauzer ima oko za ono bitno i bespoštedno otkriva ljudske slabosti – uključujući svoje. Kao sedamnaestogodišnjak definitivno postaje svestan besmislenosti rata, kad ga tokom četnog kvartira u nekakvoj štali ritne krava. U nekom trenutku, neposredno po okončanju rata takođe zna: neće ni prstom mrdnuti za obnovu. Kao varvarin u Prateru govori o generaciji
privrednog čuda za čije obrušavanje u uređeni život u sticanju autoru preostaje samo poruga. Gerhard Amanshauzer izmiče se vašaru taštine. Njegovo radikalno istraživanje "modernog" društva ima kvalitet neprijatne istine: ono boli. I ono poučava. Kao varvarin u Prateru nije samo autobiografija, već i uzbudljivi roman jednog detinjstva.