Autor: Primož Čučnik
Strana: 102
► Ostali detalji

U poeziji Primoža Čučnika svet nije volja i predstava nego misao i predstava. Promišljen i pomalo distanciran govor o svetu traga za uverljivim predstavama sabirajući u sebi – nimalo protivrečno, jer je svet totalitet koji se rasprsnuo u nizove fragmenata – mnoštvo oblika i senzacija, saznanja i iskustava.

U osnovi niskoretorična, poezija Primoža Čučnika je strpljiv i promišljen govor o iskustvu koje se usložnjava srazmerno tome što se jedini dostupni svet sve više rasipa na mnoštvo oblika i značenja. U toj poeziji naći ćete i visoku i popularnu kulturu, i Mandeljštama i Hopkinsa, i istoriju oličenu u Vajmarskoj republici posle 1919. ili Olimpijskom stadionu 1936, i nebrojeno prizora iz svakodnevice koja je naš i pesnikov osnovni svet. Taj svet je sada pred vama.

– Iz pogovora Gojka Božovića

Primož Čučnik je slovenački pesnik, esejista i prevodilac. Od svog nagrađenog pesničkog prvenca, knjige Dve zime iz 1999. godine, objavio je više pesničkih zbirki – Ritam u rukama (2002), Oda na menhetnskoj aveniji (2003, koautorstvo sa Gregorom Podlogarom i Žigom Karižem), Akordi (2004), Nova okna (2005), Sekira u medu (2006), Rad i dom (2007), Kao dar (2010), Mikado (2012), Ti na s (2017), Vihor kroz san (2019) – knjigu eseja i književnih kritika, te s poljskog i engleskog preveo na slovenački mnoge značajne pesnike.