Аутор: Стеван Раичковић
Страна: 215
► Остали детаљи

Песма ” Камена успаванка ” је спевана у форми сонета, то јест састоји се од четири строфе, од којих су прве две катрени ( строфе од по четири стиха ), а друге две терцине ( строфе од по три стиха ). Форма ове песме је чиста, а сви стихови су музикално усклађени са прецизном, чистом римом. Једино последњи стих песме, на неки начин одудара од складног ритма који има цела песма.

Анализа и интерпретација овог дела свакако морају почети од њеног наслова. Када вам буде био јасан наслов ове песме, биће вам много лакше и да напишете састав из српског језика, чија је тема песма ” Камена успаванка “.

Чињеница је да сам наслов песме збуњује многе школарце. Зато је неопходна анализа и интерпретација дела, како бисте штобоље схватили шта је песник желео да искаже овим стиховима. У наслову песме, помоћу стилске фигуре познате као оксиморон, Стеван Раичковић је спојио оно што је, наизглед неспојиво, два потпуно супротна симбола – камен и успаванку. Да би ваша интерпретација овог дела била што боља, размислите о томе које су асоцијације на камен, а које на успаванку. За камен се везују: снага, трајање, статичност, а за успаванку: сан, мир, нежност, опуштеност. Интерпретација самог наслова песме умногоме зависи од ваших гледишта, зато ћу вам навести шта сматра анализа, којом су се пре нас бавили многи стручњаци. Сматра се да је песник заправо позвао све, и људе и природу, да се зауставе, то јест окамене, успавају у времену, како би се на тај начин сачувао макар један тренутак човековог постојања. Јер без тог и таквог, савршеног тренутка, човек као да није ни постојао.

Песник самога себе поистовећује са птицом:

Последња птицо: мом лику се окрени
Изговори тихо ово име
И онда се у ваздуху скамени.

Показујући да он жели да се птица скамени у свој својој тренутној лепоти, да сачува савршени тренутак и тако остави трага. Исто тако ће и песник победити ппролазност, остављајући траг у вечности својим стиховима.

Песма ” Камена успаванка ” говори, на врло специфичан начин о потреби човека да траје у вечности, да покуша да надмудри смрт. Многи пре њега су покушавали да смисле различите начине да је победе, док песник сматра да је једино могуће трајати у вечности уколико човек остави трага на будуће генерације.

Поента песме је врло јасна, када се узме у обзир њена основна тема. Песник говори о пролазности, о смрти, о потреби сваког човека да се на неки, само њему специфичан начин одупре смрти.