Аутор: Симо Ц. Ћирковић
Страна: 302
► Остали детаљи

Најтеже је упознати сопствени град. Треба се изборити са интимном топографијом јер улице и места свакодневно добијају нове слојеве, неке светле и прозрачне, а друге пак мрачне и непрозирне. Треба препознати личности на чијим леђима почивају темељи једног града. Треба пронаћи примерену светлост и њоме обасјати догађаје и лица док у хладовини историје чекају неког ко ће их извући из сенке и подарити им заслужено место.
Симо Ц. Ћирковић један је од тих људи. Он покушава да на осунчаној Калемегданској тераси никог не заклони туђом сенком. Неком је то видело на дар, а неком на срамоту. Од песника-владара деспота Стефана Лазаревића, преко Доситеја Обрадовића, Јована Авакумовића, Клебера, Аписа и озлоглашеног Драгог Јовановића, па све до Нушића и Андрића.
Аутор оживљава старе београдске улице, библиотеке и школе, дворске салоне и загушљиве бирцузе. Из страница ове књиге шире се мириси дорћолских трговачких кућа, топчидерских дрвореда и тек истоварене робе на ужурбаном савском пристаништу, чује се шкрипа коњских запрега, бректање и звоњава првих електричних трамваја и суптилни, једва чујни шум женских хаљина са шетнице, тадашње београдске „штрафте”. Има ту и мрачних тонова дворских сплетки, атентата, честих ратова и одјека корака окупаторских чизама. Познатих и скоро заборављених личности. Срушених чорбаџијских палата и новоизграђених мостова. Улични пантеон хуља и хероја. Ово је књига о Београду.