Autor: Milena Vukoje Stamenković
Strana: -
► Ostali detalji

Priče nam šalju pouku i poruku da nikadanije bilo, niti će biti, da se na jednom mestu, u jednom životu, nađu sve dobroi sve zlo ovoga sveta; sve istine i sve laži; sva lepota i sva rugoba; svapravda i sva krivda; sva sreća i sva nesreća; sva ljubav i sva mržnja; svaradost i sva tuga... Nikada nije bilo, niti će biti, da smo mi sami – svugde,uvek i u svemu, jedini tvorci svoje sudbine i jedini kovači svoje sreće. Nijelako biti prorok u svom selu, ali ni ispunjen srećnik u tuđem. Tuđinci smo počestou zavičaju i u sopstvenoj zemlji, nekmoli u nekoj drugoj i u «dalekom svetu».

Ne očekujmo i ne tražimo dar veći od uzdarja. Ne odbacujmo i ne izdajmo našezavičajne snove, ma gde da smo, jer su oni, kad nam drugog leka nema – melemizavičajnoj duši.

Mileninepriče iz tuđine zacelo nam pomažu u samo-nastojanju da ne budemo gori, ako već

ne možemo da postanemo bolji.

Jovan Gagrica