Autor: Irene Sola
Strana: 180
► Ostali detalji

Visoko na Pirinejima nastaće oluja i munja će ubiti Domeneka, zemljoradnika kome je draže da bude pesnik. Oko njegovog tela okupiće se duhovi veštica iz 17. veka i uzeti mu mrtvačke trube, pečurke koje je ubrao neposredno pre nesreće. Njegova udovica Sio biće prinuđena da sama odgaji svoje dvoje dece, Miju i Ilarija. Kad ja pevam, igraju planine je roman u kome govore žene i muškarci, duhovi i veštice, kiša i pečurke, psi i srndaći koji žive visoko u katalonskim Pirinejima. To je pogranični predeo, u kome se pored legendi čuvaju uspomene na vekovne borbe za preživljavanje, na progone iz neznanja i fanatizma, na bratoubilačke ratove, ali i na iskonsku lepotu. To je plodno tlo za maštu, razmišljanje i pričanje priča. Mesto u kome se, možda, može početi sve iz početka; mesto iskupljenja. Za roman Kad ja pevam, igraju planine (koji je preveden na više od dvadeset jezika) Irene Sola je dobila nagradu Anagrama za najbolji roman na katalonskom jeziku (2019), kao i nagradu Evropske unije za književnost (2020). Britanski dnevni list The Guardian izabrao ga je za jedan od najboljih romana 2022. godine. S katalonskog prevela Jelena Petanović.