Аутор: Леон Фојхтвангер
Страна: 320
► Остали детаљи

Јосиф се бори за свог сина Паулуса. Али његова борба је узалудна. Под утицајем свога учитеља, Грка Финеаса, и мајке Дорион, Паулус се коначно одриче јеврејства и свога оца.Он је Римљанин а не Јеврејин…

… Овога Јосифа који је проучио мудрост списа, мудрост доктора, Јелина и Римљана, али се увек враћао на коначни закључак Кохелета, да је све лажно, али ипак никад није поступао по томе, онога Јосифа Бен Матијаса, свештеника Првог реда, светски познатог и славног историчара Флавијуса Јозефуса, Јеврејина и римског грађанина, националисте и космополите…

“Онога Јосифа чије су лице и бела брада били умрљани крвљу, прашином, блатом и пљувачком, али коме су сада припадали оголело, пожутело побрђе, као и светло небо. Планине, долине, далеко језеро, бистри видик са усамљеном грабљивицом постајали су само њега ради и само као оквир његовог бића. Цела је земља била испуњена сумраком његовог живота, и он је постао једно са овом земљом. Земља га је узимала, а он ју је тражио. Тражио је свет , али нашао је само своју земљу, јер је свет тражио прерано. Дошао је дан. Није то био онај дан о коме је сањао, али он је и њиме био задовољан…”