Аутор: Борислав Радовић
Страна: 219
► Остали детаљи

За Борислава Радовића је писање есеја други, неизбежни начин испуњавања песничког позива. Све темељне одлике његове минуциозне песничке поетике препознајемо и у његовим есејистичким радовима. Ма од каквог тематског повода кренуо, Радовић залази у осетљиве дубине и подробне ширине распредања сложеног предмета. Хомер, Вергилије, Паунд, Бодлер, Давичо, невешти стихови младог српског богослова из друге половине XИX века или старо питање статуса уметности препева, почетне су тачке за танана разлучивања, која ће, у крајњем изводу, донети пречишћени садржај Радовићевог ванредног песничког искуства.