Strana: -
► Ostali detalji

Niko ne voli da gubi, ni deca, ni odrasli. Slikovnica Ježić je tužan jer nije pobedio u igri bavi se upravo osećanjem tuge zbog neuspeha u zadatom poduhvatu ili aktivnosti. Glavni junak priče, ježić, teško je podneo što nije bio prvi u igri s drugarima. Dao je svoj maksimum da u narednom pokušaju pobedi, ali opet nije uspeo, što ga je isfrustriralo , rastužilo i obeshrabrilo . Srećom, tu je bio tata jež koji je uradio pravu stvar. Nežno je zagrlio sina i uvažio njegove emocije tuge i razočaranja. Zatim ga je naučio da u životu nije važno nadmašiti tuđe, već svoje rezultate. U prvoj trci je poslednji, a u drugoj pretposlednji, što je uspeh. Iako i dalje nezadovoljan zbog gubitka, ježić je osetio podršku oca, koja mu je pomogla da se lakše suočio i da prevaziđe neprijatne emocije koje prate poraz. Ježić je tužan jer nije pobedio u igri je jedna od 4 terapeutske slikovnice iz edicije Podrška roditeljstvu koja govori o susretu dece s tugom. Podsećaju nas da od tuge ne treba bežati , niti izbegavati situacije koje izazivaju tugu kod dece, već se sa njom treba susresti, uz adekvatnu podršku odraslih. Pisane su od strane psihologa i psihoterapeuta s dugogodišnjim iskustvom rada s decom i porodicama, što se oseća u pričama koje su vrlo iskustvene i bliske i deci i roditeljima. Priča i saveti za roditelje koji se nalaze na kraju knjige pomažu svim članovima porodice da razumeju uzroke, osećanja i ponašanja koja prate emociju tuge i pružaju im osnovne preporuke kako da se nose sa ovakvim situacijama. Tekst : Tatjana Gjurković , Tea Knežević Ilustracije : Jelena Brezovec Broj strana : 20 Povez : mek Format : 22 x 22 cm Godina izdanja: 2021. Opis Ježić, glavni junak priče, nije voleo da gubi. Kako da ga krivimo za to? Kada izgubimo, normalno je osetiti tugu ili frustraciju , a intenzitet može da varira zavisno od toga koliko nam je nešto važno i od temperamenta osobe i njenog perfekcionizma. Neka deca doživljavaju vrlo intenzivno emocije kada izgube u igri. Vrlo često i ne odigraju igru do kraja , nego odustanu čim vide da bi možda mogla izgubiti. Kod neke dece javlja se velik otpor na bilo koju novu igru ili zadatak upravo iz straha od toga da će možda izgubiti . Ali strah se zapravo javlja zbog ideje da će možda osetititu neugodnu emociju (tugu), koja tada može biti pojačana i drugim neugodnim osećanjima, poput srama, krivice, razočaranja … Upravo stoga deci treba pomoć da se nose s osećanjem tuge koje im se javlja nakon gubitka u igri. Tako deca dobijaju poruku da je u redu ponekad pogrešiti ili da je u redu što nisu svaki put najbolja, jer to i nije realno . Sigurno će u životu biti još situacija kada će neko drugi biti bolji od njih u nečemu. Znanje da će se moći nositi s nelagodnom emocijom preko je potrebno deci kako bi mogla opuštenije da žive i uživaju u novim izazovima. Ova knjiga sadrži i dodatak sa stručnim savetima za roditelje i stručnjake u obrazovanju dece, koji će im pomoći da bolje prepoznaju ponašanje deteta i da mu pomognu da nauči da se izbori sa tim neprijatnim osećajem.