Autor: Laza Kostić
Strana: 134
► Ostali detalji

Srce moje samohrano /

ko te dozva u moj dom? /

neumorna pletisanko /

što pletivo pleteš tanko /

među javom i med snom.

Svojeglavi mesečar, dendi lutalica i ekscentrični bard Laza Kostić, reprezentativan u svojoj usamljenosti među srpskim romantičarima, restaurator je poetskog jezika i nesvakidašnja figura u srpskoj književnosti. Taj arogantni i razigrani dečak u jeziku, odrastao u dvorištu usmene tradicije, umnožavajući lepote i ludosti svog pesničkog izraza, uspeo je da iščupa tarabe lokalne zatvorenosti zarad nesmetanog uživanja u čarima evropskog cveća. Galantan i osion u spoljašnjem građanskom predstavljanju, inhibiran i sakriven iza bogate metaforike, humora i fantastike, ipak nije uspeo da sakrije tananosti logike srca, one unutrašnje gestove koji se mogu pratiti od prvih pesama do poslednjeg lirskog zaveštanja koje ga je uveliko nadživelo.

Ovaj izbor iz Kostićeve poezije, hronološki zasnovan, predstavlja osebujnu pletisanku u koju je utkano sve od lirskog mladalačkog zanosa, nacionalnog romantičarskog patosa, preko biblijskih i antičkih motiva do kosmičkih slika i transcendencije čovekove svakodnevice posredstvom snova. Veliko barokno preplitanje tonova i slivanje suprotnosti u jedinstvenu celinu deo su svečanog stvaralačkog čina koji je pesnika približio estetskoj harmoniji, a dramatizacija mašte, autoritet nadahnuća, jezičke improvizacije, kalamburi i kovanice samo su potvrda izuzetnosti pesničke ličnosti koja je svojim stavom u poeziji uvek gravitirala ka budućnosti.