Autor: Fernando Pesoa
Strana: 153
► Ostali detalji

Alvaro de Kampuš, heteronim Fernanda Pesoe, fiktivni pomorski inženjer obrazovan u Glazgovu, a nakon putničkog života odan Lisabonu, strastveno je naklonjen promenama, brzinama i intenzitetima savremenog grada, a pre svega promeni i intenzitetu uopšte. U žudnji „da oseti sve na sve načine", i bude „svi ljudi i sva mesta" nad prozorom lisabonske sobe, upija beskraj detalja, impulsa, misli, želja i pogleda; umesto odloženog putovanja, pali cigaretu, „naginje se ka beskraju, i pomalo, ka sebi". Sa otvorenim koferom, prepušten silovitoj gozbi opažaja i osećaja, uz živopisni humor i duhovitu melanholiju, puni svaki trenutak do erupcije, „trenutak nagog torza i topao poput vatre". Pored velikih poema, „Pomorske ode", „Trijumfalne ode", „Proticanja sati" i „Pozdrava Voltu Vitmanu", Kampuš je osobito živ i upečatljiv u čuvenoj „Trafici"; u pesmama kao što su „Rođendan", „Demogorgon", „Prvobitni greh", „Odlaganje", „Là bas, je ne sais oú".