Аутор: Васа Михаиловић
Страна: 170
► Остали детаљи

За песме Васе Михаиловица написано је да представљају ауторове разговоре са самим собом. Запажа се неколико најцешцих тема тих разговора - породица, национална историја, песников интимни свет. Циклус песама породицне тематике има обележје лицног, али у овом слуцају оне могу бити важеце за једну целу генерацију. Прикази појединих судбина творе слику цитавог 'расељеног народа' и упуцују на историјске околности и узроке трагедије. Поезија Михаиловица наративног је карактера, која показује песникову способност да детаљ претвори у догадај и доживљај што по правилу песму цини прицом. Михаиловицев лиризар јесте особина која га сврстава, како је, с правом записано, у песнике првог реда. Слободан Вуксановиц Васа Михаиловиц родио се 1926. године у Прокупљу. Гимназију је завршио у Лесковцу. Емигрирао је 1945, боравио у логорима у Италији и Немацкој, од 1951. живи и ради у САД. Докторирао је књижевност на Универзитету Калифорније у Берклију. Од 1961. до 1995. предавао је славистику на Универзитету Северне Каролине у Цепел Хилу. Сада живи у Стамфорду, Конектикат. Објавио је књиге песама у прози Стари и нови вилајет, 1977, Бдења, 1980, Кругови на води, 1982, Литија малих празника, 1990, На брисаном простору, 1994, Шеста руковет, 2002, Дарови сна, 2004, Границе немерљиве, 2009, Време лети, 2011, Царске лавре, 2012, као и избор Божиц у Старом крају, 1994. Објавио је две књиге хаику песама Вране на снегу, 2002, и Шуми шума, 2008, и збирке прица Емигранти и друге прице, 1980, Браца и друге прице, 1997, Елзе и друге прице, 2002, и Скитница и друге прице, 2008. Превео је на енглески Његошев Горски вијенац, Плаве легенде Јована Дуцица и многа друга дела југословенских писаца. Приредио је на енглеском антологије Савремена југословенска поезија, 1977, Српска поезија од поцетака до данас, 1988, Песме српског народа: Из збирки Вука Караџица, 1997, као и на српском У тудем пристаништу, 1988, и Прице из тудине, 2000. Објавио је велики број цланака и приказа о југословенским књижевностима и библиографије југословенских књижевности на енглеском. Такоде је објавио аутобиографију Мy Лифе, 2010. У уредивацком одбору је неколико цасописа. Добио награде Српског ПЕН центра, прстен 'Багдале', повељу „Растко Петровиц“, Вукову награду за животно дело и награду 'Арсеније Царнојевиц'. Поцасни цлан је Удружења књижевника Србије и Вукове задужбине.