Аутори: Караџић, Вук
Страна: 378
► Остали детаљи

Дело Вука Стефановића Караџића разнородно је и обимно до непрегледа. Оно је, заправо, неподложно једном одређењу а и хијерархија вредности и области којима то дело припада тешко се успоставља. Покушај да се одреди уобичајеним начином Вуково занимање (делатност) може започети набрајањем, уз опасност да се изнесе низ тврдњи које делују парадоксално, или су непрецизне, или бар одмах захтевају ближа објашњења. Низ таквих тврдњи могао би започети покушајем да се одреди Вукова делатност устаљеним ознакама, прилагођеним углавном обичним људима и уобичајеним приликама, а Вук Караџић није био обичан човек који је деловао у уобичајеним приликама. Ако се уз његово име стави “књижевник”, онда се неупућеном мора објаснити да стихове није писао никако, а прозу на сасвим самосвојан начин, те да би наведено требало схватити етимолошки буквално, као “човек који је писао и издавао књиге”. Парадокс је да је такав књижевник, без сопственог поетског дела већег обима, пресудно утицао на српску књижевност, али и на све друге врсте и облике изражавања језиком.