Autor: Zoran Rosić
Strana: 170
► Ostali detalji

"More i mornari, rastanci, suze, razočarenje, snovi, bol, obećanja, ljubav, glagol voleti u svim gramatičkim oblicima, tuga, melanholija;“zemlja moja…”, “cvetna i mirisna livada iz sna…” Nostalgija. Svojevrsna nostalgija u melosu jednog podneblja, posebno dalmatinskog, nije ni u kakvoj vezi sa zamljom koje više nema, niti s gorčinom zaostalom iza posledične materijalne i moralne propasti njenog stanovništva. U preslušavanju posle višedecenijske pauze kao da je iščezao iz tih pesama patos jednostavnih, banalnih reči i plačljivih molskih kadenci.(...)"

Glavne junakinje romana „Sjaj u oku zvezde“ su tri izuzetne žene. Živele su u doba kada su ikone skrnavljene i javno uništavane, a svi koji ih poštuju proganjani. Irina i Teodora bile su vizantijske carice. Volele su ikone i borile su se za povratak ikonopoštovanja, svaka po svojoj moći i po svojoj prirodi. Lilija je bila ikonopisac.

Pisac ove knjige podseća na dolazak Mesije koji će se pojaviti ne zbog toga što će ponovo preuzeti tuđe grehe, već da spase one koji ga čekaju.

Duh umetnosti se rađa iz čuda čovekove istrajnosti da stvara, a sazdan je iz najraznorodnijih elemenata. U romanu “Voda i žar” duh umetnosti se rađa iz vidokruga izgnanstva u svetu koji neprestano hoćemo da učinimo svojim. Nepoznata mesta i udaljene tačke u vremenu pretvaramo u svoj zavičaj.