Аутор: Фјодор Успенски
Страна: 2500
► Остали детаљи

По речима Григорија Острогорског, Успенски је, заједно са Васиљевским, "својом изванредном научном активношћу веома подстакао проучавање византијске историје. Може се рећи да готово нема значајнијег проблема из области византијске историје, којим се Успенски није позабавио, а има много проблема од основне важности које је он први уочио. Био је то не само најплоднији већ и најмногостранији руски византолог. Насупрот Васиљевском, он је дао велику синтезу византијске историје: то је његова монументална "Историја византијске империје" најдетаљнија модерна историја Византијског царства."

Посебну вредност ове књиге чини дело "Источно питање" у коме аутор прати судбину Словена од пада Цариграда до 1919. године, када је источно питање стављено ад ацта. Књига је обогаћена са око 50 табли у боји. Редактуру су изванредно обавили наши познати византолози проф др Љубомир Максимовић и проф дрРадивој Радић. Професор Максимовић је написао предговор, док је поговор написао чувени руски византолог професор Игор Медведев, дописни члан Руске Академије наука (РАН).