Аутор: Душко М. Ковачевић
Страна: 623
► Остали детаљи

Историја спољне политике Руске империје у њеном најдужем веку, од преломне 1801. године до катастрофе у 1917. години, имала је своје законитости и мене. Њен одраз превасходно је везан за личност владара, који је одређивао све њене главне узусе као истински самодржац руске земље. Сви руски императори, осим Александра ИИ, имали су превасходну улогу „скупљача руске земље”, па отуда разуђеност спољне политике на европски, азијски, далекоисточни и северноамерички правац. Успеси су били запањујући у толикој мери да је руском генију пошло за руком да створи царство од Атлантског до Тихог океана. Цена тога била је за Руску империју превисока; док је она стремила непрекидном ширењу, била је онемогућена да до краја консолидује своје успехе на спољнополитичком плану, и да учвршћује самодржавље на унутрашњем.

О свему томе суд препуштам благородним читаоцима књиге, за чији настанак је утрошена готово трећина ауторовог животног века. То што се налази између корица ове књиге аутор у првом реду дугује руској историографији, њеном безмерном напору да осветли све периоде спољне политике Руске империје. Моја захвалност припада малом броју људи у Србији, који су ми били при руци током рада на књизи. Дужан сам је Николи Ковачевићу, Михаелу Антоловићу, Мирославу Павловићу, Дејани Оцић и Недељки Ковачевић.

Ипак моја благодарност упућена је, пре свега, Господу Исусу Христу, чијом промишљу је књига настала и који ме није напустио ни у тренуцима највећих напора