Аутор: Мирослав ТимотијевићМилан РистовићМарко Поповић
Страна: 648
► Остали детаљи

Tokom poslednje decenije XX veka u srpskoj istoriografiji javila se potreba da se pojmovi „privatnog“ i „javnog“ istražuju kao istorijske kategorije. Složeni zadatak sinteze dugogodišnjih istraživanja poveren je ovoga puta trojici renomiranih stručnjaka, čija se istraživanja susreću na međama kulturnih modela u kojima se odvijao život pojedinca i porodice.Srodnih konceptualnih pristupa razuđenoj građi, trojica autora polaze od izučavanja privatnosti kao široko shvaćenog pojma. On se shvata počev od prikaza fizičkog prostora stanovanja, do razumevanja privatnosti kao oblasti „poslednjeg utočišta“ pojedinca. U središtu njihovog interesovanja je čovek, s jedne strane suočen s velikim procesima koji zahvataju svet oko njega – poput islamizacije, modernizacije, urbanizacije, sve do raspadanja starih, poznatih obrazaca odnosa među ljudima. Ove promene prate ratovi, seobe, vekovi nesigurnog preživljavanja, gubitkak doma i porodice, iskušenja osvajanja sloboda i društvenog napretka. Posebnost ove knjige čini i prikaz dinamike promena u doba komunističke i postkomunističke vladavine. To razdoblje praćeno je specifičnim „zgušnjavanjem“ istorijskog vremena čije, sve brojnije, ali i nepouzdanije slike stižu do istoričara posredstvom novih medija. Predstave koje se o životu pojedinca i socijalnih grupa stvaraju na osnovama tih, novih slika, ukazuje na postepenu prevlast medija u (pre)oblikovanju svakodnevice. Takođe, pred autorima se postavio izazov uočavanja procesa čiji istorijski kraj nije dosegnut, što čini posebnu zanimljivost ovog štiva.