Аутор: Ермис Лафазановски
Страна: 221
► Остали детаљи

Историја људи који помреше од страха шести је роман македонског романописца Ермиса Лафазановског, који је читалачкој публици познат по свом посебном стилу и начину приповедања. Радња романа догађа се седамдесетих година у Скопљу и повезана је са свакидашњим животом неколико странаца који су привремено смештени у једну дотрајалу бараку на периферији града. То су углавном емигранти и политичке избеглице, који чекају да буде решен њихов статус и наставе свој пут. Антропологија страха, те манипулативне стратегије које страх користе као свакодневно оружје за затупљивање осећања за објективност кључне су теме које преовладавају у роману. Ликови су током целе радње суптилно изложени најразноврснијим застрашивањима чији је циљ да од појединаца направе послушни колектив. Својим несвакидашњим романом Лафазановски потврђује видоко, неприкосновено место у савременој македонској прози, нудећи роман који катапултира његове луцидне приповедачке поступке у упечатљиво и комплетно дело.