Исидорини ослонци

Када су се појавиле прве две Исидорине књиге, Сапутници 1913. и Писма из Норвешке 1914, било је јасно да је списатељка зрео стваралац. Истина, имала је тридесет и пет година и довољно времена да глача своју реченицу и изоштрава и обогаћује своју мисао. Два најистакнутија критичара епохе, Јован Скерлић и Антун Густав Матош, сваки из свог угла, скренули су пажњу на њу. Те прве критике које су списатељку сагледале сасвим различито, као да су наговестиле Исидорину судбину која ју је пратила током читавог живота: с једне стране дивљење, па онда ниподаштавање. Тако је било у њеном стваралачком раду, тако и у њеном приватном животу. Била је један од најособенијих писаца 20. века, изазивала је радозналост критичара и колега, контроверзна мишљења, прихватање и одбијање. Али, од почетка њеног књижевног рада па до данас, било је јасно да је Исидора Секулић знаменит стваралац. Она је била застава модерне, а да ли ју је превазишла, да ли је била, да ли јесте значајнија од овог покрета, да ли обједињује, надилази или разара идеје епохе, да ли гради свој стил – тешко је одговорити. Али, оно што је несумњиво, јесте да је монументална и самосвојна.


Садржај
За и против Исидоре Секулић, 5
Исидора - жена интелектуалка, 36
Исидора и искреност, 61
Исидора и истина, 70
Исидора - морал и религија, 83
Исидора и сиромаштво, 100
Исидора и традиција, 112
Исидора и национално, 125
Исидора и град, 143
Исидора и путовања, 159
Именски регистар, 187
Биографија аутора, 193