Аутор: Софија Кошничар
Страна: 247
► Остали детаљи

Ауторица је поставила себи задатак да новинарске интервјуе Милоша Црњанског отргне од заборава и да их преиспита у савременом светлу, не само као историјско сведочанство о минулим временима, него и као херменеутичко средство помоћу којега данашњи читалац може боље сагледати, осветлити и разумети велика дела уметничке прозе Црњанског. Студија је умногоме амбициознији пројект од реафирмације и реактуелизације једног фељтонистичког куриозитета. Као повод је разговор писца-новинара са
петнаест жена о вечној теми среће. Тема је захваћена из сфере еаудајмонеје (…). Најинтересантније поглавље ове студије чини (…) део са поднасловом Инертекст (…). У том делу, ауторка је учинила напор да у духу интертекстуалне компаративистике, а служећи се семиолошком анализом, утврди релације поменутих интервјуа са познијим значајним књижевним делима М. Црњанског. При томе је методолошко упориште и ослонац углавном тражила у Лотмановој семиосфери и у духу реформисане компаративистике З.
Константиновића. Ауторица је узнастојала да докаже генетичку везу између интервјуа и каснијих великих уметничких остварења М. Црњанског. У том погледу, проучавани интервјуи јављају се као проту-текстови за касније велике опсесивне теме М. Црњанског, које ће он преобликовати на вишем ступњу стваралачке зрелости у ремек-дела. (Из рецензије проф. др. Миодрага Радовића)