Strana: 420
► Ostali detalji

Београдске приче о сањању и живљењу живота

Циклус прича о Београђанима и Београду, „Име климе“, овим се по први пут појављује као интегрална целина пред читалачком публиком.

И што је у извесном смислу још значајније – већина ових прича поседује и одашиље штавише једну мистичну (или барем мистериозну) поруку, једну трансцендентално инспирисану и стога просвећеном разуму недоступну поенту…

… и ниједан саветодавац није нпр. предложио наслов „Ars mystica Belgradensis“…

Закључно о овом аспекту – чак и када бих размишљао о могућности, да једно живо приповедање о Београду и Београђанима насловим речима из једног ’мртвог‘ језика (што не чиним), вероватно бих се био одлучио за „Ars vivendi Belgradensis“, јер београдски начин живљења за мене јесте једна ’београдска уметност живљења‘.

Ово су врло различите приче о сањању и живљењу живота, које се дешавају у различитим временима, под различитим околностима и са различитим тежиштима радње. Неке од њих се чак великим делом одвијају и на сасвим другим местима (црногорска обала, Копаоник, Франкфурт, Рим, Петроград), увек су међутим битно детерминисане уском везом са Београдом и/или Београђанима.

Одлука о разноврсности и чак разнородности ових прича је врло свесно донесена.

Све оне су, исто тако свесно, добиле насловљено заједнички предзнак, који увек упућује на један важан климатски фактор. Старогрчки ’to klimas‘, иначе, првобитно означава ’савијање, кри вљење‘ (можда чак слободно интерпретативно и – грбљење?) и на читаоцу је, као и увек, да одлучи о вишеслојности и различитом значењу сваког, па и овог именовања.

Владимир Умељић