Аутор: Вук Драшковић
Страна: 352
► Остали детаљи

Роман о правим инспираторима слома Краљевине Југославије

„Јави се, Пејси, већ из Загреба“, рече кнегиња Олга испред Белог двора, испраћајући мужа на кратко путовање до Словеније. „И чувај се.“
„Не брини“, одговори кнез и замисли се. „Знаш ли да Никола Тесла верује у срећу броја три, и збира бројева дељивог са три?“, упита супругу.
„Зашто ми то говориш?“
„За који сат, кад будем у возу, освануће двадесет и седми март. Два и седам су девет, а тај број је дељив са три. Сутра је срећан дан.“

„Нови роман Вука Драшковића И гроб и роб, својеврстан наставак Александра од Југославије, виртуозно сажима једну деценију историје српског, балканског, европског и светског лудила у двадесетом веку (1935–1945), уз савршено функционалан ’пост сцриптум’ 1982. године. И осам деценија након описаних збитија, Драшковићева ингениозна визија је застрашујуће конкретна и детаљна, дубоко провокативна, болно драматична и емпатична према невиним жртвама на свим странама, неумољива према псима рата и згађена над нечасним политичким, дипломатским и шпијунским играма и манипулативним савезима великих сила науштрб малих народа, те делује иновантно и самосвојно упркос библиотекама књига о овом времену.“ Љиљана Шоп

„Роман И гроб и роб у свему је чудесан у контексту најновије српске (а зашто не и у контексту јужнословенских!) књижевности и по наративној снази и њеној убедљивости и по својој јеретичности која болно даје анамнезу онога што је разорило и југословенство и јужнословенство у парампарчад. Има неописиве меланхолије и жала над убијеном утопијом. То је романескна прича о једној од великих утопија, која је могла бити и прича о срећи заједничког живљења – нажалост, постала је прича о злу, мржњи, расколима, ужасу, распадању.“ Гојко Тешић