Autor: Vojislav Stanimirović
Strana: 356
► Ostali detalji

Писање предговора за сваког аутора представља радостан тренутак, јер је то поуздани знак да је посао приведен крају и да га од изласка књиге из штампе обично дели само писање куртоазног предговора. Задовољство овог аутора, међутим, многоструко је веће.

Пре свега, већ дуже време нема неког целовитијег подухвата везаног за превођење и издавање правних извора. Предавати на Правном факултету Универзитета у Београду предмет Упоредна правна традиција, а немати изворе пред собом који ће бити доступни свим студентима није одвише захвалан посао. Након бројних издања „Одабраних извора из Опште историје државе и права“, брижљиво сакупљених од стране проф. др Љубице Кандић, и подухвата Душана Мрђеновића који је 1989. године приредио „Темеље модерне демократије“, у последње две деценије појавила се само збирка колега из Ниша, проф. др Драгана Николића и мр Александра Ђорђевића „Законски текстови Старог и Средњег века“ (2002).

У међувремену, изглед, профил и циљ некадашњег предмета Општа правна историја су се увелико променили. У складу са тенденцијама везаним за осавремењавање наставе, наш се предмет све више приближава упоредном праву и на другачији начин прилази проучавању државе и права. Приврженост правној традицији Европе, и још шире гледано, западној правној традицији, којој припадамо, акценат све више помера управо ка истраживању развоја наше, западне правне традиције и утицаја који су у том обликовању извршиле друге правне традиције Старог, Средњег и Новог века. За три месеца наставе, прећи пут од првих назнака права у освит цивилизације до Европске уније није лак задатак. Ова хрестоматија ће свакоме на том путу бити драгоцена помоћ, јер ће све оно што је речено на предавањима и написано у уџбенику оживети пред очима студената када се буду упознали са изворима сабраним у њој.

Поред тога, ово штиво ће бити занимљиво и сваком радозналом читаоцу, јер му може пружити прилику да сâм, читајући ову хрестоматију, буде у прилици да упореди различите епохе и различите правне системе, па чак да се у оквиру исте правне традиције увери у којој су се мери подударали, а у којој разликовали замишљени правни системи (како их виде законици), и правна пракса (како се право у појединим државама заиста примењивало). У овој хрестоматији учињен је покушај да се на једном месту нађу сабрани најзанимљивији и најважнији правни споменици општег, али и појединачног карактера, као и да све гране права у овој збирци нађу своје место.

Читаоци ће, такође, бити у прилици да сами просуде колико се далеко отишло у демократизацији глобалног друштва, колико су акти задојени револуционарним духом Новог века добили своје отелотворење у савременом свету.

Неки од извора преведени су први пут на српски језик и на тај начин постају доступни широј читалачкој публици у нашој земљи.

Ту је, затим, задовољство што ни ова хрестоматија није била плод напора и интелектуалног захвата само једног човека, иако ће, на крају, себично можда, само његово име бити на насловној страни. Човек је радостан када има пријатеље који верују у њега, али је сигурно још срећнији када има прилику да им се захвали и на свесрдној помоћи коју су му пружили када је требало. Велику захвалност за пријатељство, подстрек, за топлину и поверење, док ми невидљивом руком показује пут, дугујем проф. др Сими Аврамовићу, чији је допринос у настајању ове хрестоматије немерљив. Бившем студенту, али свакако драгоценом пријатељу, Драгутину Ненезићу, дугујем захвалност за бројне преводе, помоћ у сваком тренутку и уједно изражавам жаљење што ме је навикао да не могу без његових хитних интервенција. Асистенту Николи Селаковићу, такође, дугујем велику захвалност за несебичну помоћ у склапању ове збирке. Без његових идеја и конкретне помоћи хрестоматија не би имала овакав изглед и садржину. Бившем студенту, стипендисти Кембриџа и нашем докторанту, Марку Миленковићу, такође захваљујем на преводу и подршци. Хвала и Јелени Арсић и Иви Паић које су, поред спремања испита са четврте година студија и свих других обавеза које младост носи, нашле времена да ми пруже значајну техничку помоћ. На безграничном стрпљењу хвала и мом драгом колеги проф. др Зорану Мирковићу, јер је због ове хрестоматије трпео наш заједнички рад на другом пројекту. На крају, дугујем захвалност и свом сину Стефану чије је око соколово открило на време једну велику грешку која се поткрала у преводу Хамурабијевог законика.

Наравно, ово захваљивање није покушај да се за евентуалне недостатке скине одговорност или да се подели са већим бројем саучесника. Напротив. За све што је у овој хрестоматији ваљано подједнако смо сви заслужни, за оно што не ваља кривица је само моја.