Autor: Religija posle prosvetiteljstva
Strana: -
► Ostali detalji

Ma koliko da je uticaj prosvetiteljstva doveo do gubitka autoriteta religijskih verovanja u postojećoj naučnoj slici sveta, ili pre svega do kulturalnog i društvenog razvlašćivanja religioznih institucija- nije se dogodila smrt religije kako je to racionalistički fundamentalizam prosvetiteljstva najavljivao. Rečju, ovde se religija nije pokazala kao iluzija, već teorija religije koja je posegla za ovako naivnom interpretacijom. Rasprava uglednog nemačkog mislioca Hermana Libea predstavlja dragocen prilog kritičkog razumevanja tegobnog procesa sekularizacije u savremenom društvu, sa svim hipotekama koje za sobom nosi. Pisac ove izuzetno podsticajne studije pledira za afirmativno načelo slobode koje podrazumeva i slobodu ispoljavanja vere...

HERMAN LIBE

Herman Libe je jedan od najvećih i najplodnijih živih nemačkih mislilaca. Rođen je u Aurihu 1926 godine. Studirao je filozofiju, teologiju i sociologiju u Getingenu, Minsteru i Frajburgu, između ostalog, kod Joahima Ritera i Hajnriha Šulca. Kao asistent Gerharda Krigera u Frankfurtu na Majni posećuje seminare znamenitih predstavnika kritičke teorije društva – Maksa Horkhajmera i Teodora V. Adorna. Nakon uspešno odbranjenog habilitacionog rada pod naslovom Transcedentalna filozofija i problem istorije, Libe službuje kao profesor na univerzitetima u Erlangenu, Hamburgu, Kelnu i Minsteru. Neko vreme je proveo na univerzitetima u Bohumu i Bilefeldu Nakon odlaska u penziju izabran je za emeritus profesora na univerzitetu u Cirihu gde predaje filozofiju i političku teoriju.Herman Libe je u periodu od 1975-1978g. obavljao dužnost predsednika strukovnog Udruženja za filozofiju SR Nemačke. Nosilac je brojnih domaćih i inostranih priznanja. Prestižnu nagradu za esejistiku Ernst Robert Kurcius, dobio je 1990g. kao i državno priznanje Velikog krsta za zasluge SR Nemačke 1996g.