Аутор: Алија Кардин
Страна: 270
► Остали детаљи

Roman nosi ime po izuzetnoj ženi, Terezi Papijon, bolničarki koja je bila proglašena za Pravednu među narodima, budući da je ceo život posvetila spasavanju dece iz siromašnih sredina, nudeći im smeštaj i oporavak u sanatorijumu, koji je osnovala u opatiji Valoar. Alija Kardin se zainteresovala za delatnost ove požrtvovane žene kada je sa svojim svekrom i svekrvom posetila opatiju, koja i danas deluje. Književnica je ispitivala osobe koje su poznavale Gospođicu Papijon, sakupila nešto malo arhivske građe i nekoliko fotografija, zabeležila anegdote koje su ljudi iz okoline opatije čuli od Tereze Papijon. U želji da oda počast ovoj izuzetno požrtvovanoj ženi, koja se posvetila plemenitoj misiji spasavanja dece iz cele Francuske, od tuberkuloze, nakon završetka Prvog svetskog rata, u periodu između dva rata, tokom Drugog svetskog rata i sve do bolničarkine smrti 1983. godine, Alija Kardin napisala je roman.
„Tokom leta 2018. moji svekrva i svekar, pozvali su me da otkrijem opatiju Valoar. Tokom posete, vodič je ispričao priču o sanatorijumu Gospođice Papijon. Kada sam čula tu priču, bila sam iznenađena modernošću ličnosti i projekta. Gospođica Papijon je odmah izazvala moje duboko divljenje. Oduševili su me njena velikodušnost, njena hrabrost, njena sposobnost da sanja. Ukratko, zaljubila sam se u tu ženu.“ – Alija Kardin