Аутор: Гистав Флобер
Страна: 346
► Остали детаљи

Госпођа Бовари је ремек-дело реализма по реалистичној књижевној доктрини (студија карактера, анализа осећања, избор појединости), по савршеном стилу, те по моралној поуци (Ема Бовари приказује дух целе једне епохе, а не само романтичним сањарењима уништену жену).

Тема дела је испразност брака и малограђанске средине. Испреплићу се мотиви људске ограничености и осредњости. Извор и грађу за ово дело Флобер је пронашао у неком новинском извештају који му је послужио као инспирација (није редак случај да књижевници посежу за таквим обликом инспирације, нпр. Достојевски се служио судском хроником).

Време и простор обухвата хронотоп провинцијског градића с густим лепљивим временом које пузи унутар простора. Ликови су социјално мотивисани, социјално репрезентативни. Приповедач је непристран, његова се особност не запажа, писац се поистовјећује с унутарњим светом ликова, служи се језиком који репродукује речи или свест одређеног лика, али то не наглашава посебно већ приповеда у 3. лицу.

Овај роман критика често оцењује као животопис малограђанске прељубнице, епопеју провинцијске беде, а стилски као антиромантичарски романтизам.

У разоткривању илузија Флобер заправо разоткрива себе и своју интиму, што је најбоље изрекао реченицом: 'Госпођа Бовари, то сам ја!'