Autori: Nikola Kleut, Duška Kleut
Strana: 210
► Ostali detalji

Knjiga se sastoji od tri osnovne celine. Prva je naš prevod međunarodnog terminološkog stan­darda ISO 13945 : 2000; uz taj deo je komentar skoro svih termina. Sledi nekoliko izvoda tekstova iz više oblasti bezbednosti od požara i eksplozije eksplozivnih smeša – od onih u kojima se standardima propisuju neki uslovi ispitivanja, eksperimentalnih istraživanja itd. do izveštaja o požaru. U drugom delu je neka vrste rečnika sa nešto širim objašnjenjima termina za koje je ocenjeno da je potrebno obrazloženje, ilustracija i sl.
Knjiga ima i karakter pomoćnog udžbenika za studente koji izučavaju bezbed­nost od požara i eksplozija eksplozivnih smeša (smeša zapaljivih gasova, para gorivih tečnosti i gorivih prašina sa vazduhom).

U samom rečniku ISO 13943 su dati i termini koji se odnose i na eksplozije eksplozivnih smeša tj. ne razdvajaju se od termina koji se odnose na požare. Kako je bezbednost od požara i eksplozija eks­plo­zivnih smeša objedinjena u svim relevantnim udžbe­nicima i pri­ručnicima (i kad se to ne vidi iz naslova npr. ni najpoznatije knjige u svetu - Fire Protection Engineering) - tako je i u ovoj knjizi dat osvrt na termine iz obe oblasti - koje se u mnogim do­menima prožimaju.

U drugom delu knjige dat je rečnik sa ˝obradama˝ nekih reči iz drugih ter­minoloških rečnika i knjiga po proceni da će pomoći onima koji koriste lite­raturu na engleskom jeziku, a bave se nešto šire labora­torijskim radom, planiranjem i projektovanjem (u svim oblastima od urbanizma, arhitekture, građevinarstva, tehnologije, termotehnikom, elektrotehnikom i elektronikom), prevođe­njem standarda, stručnih tekstova, pro­spekata i sličnim poslovima.

Korisno je da se svako ko želi da se nešto stručnije bavi požarnom bezbednošću malo detaljnije osvrne na standard ISO 13943 : 2000. Može se uočiti da su definicije i termini odabrani prema viđenju istraživača i laboratorijama - a ne ˝praktičara˝. Ovaj prigovor je i ranije istican tvorcima terminološkog vodiča (Guide 52) i standarda (iz britan­skih laboratorija) i tražene su izmene i dopune koje bi dale rečnik primenljiviji u praksi, odnosno komitetima ISO-a i IEC-a koji su nadležni za donošenje stan­darda iz brojnih oblasti požarne bezbednosti. Međutim treba da se uvaži i namera laboranata da defini­šu os­novne fenomene paljenja, gorenja, oš­tećenja, ugrožavanja čoveka itd. i daju bazne ter­mine (dato samo 177 od oko 1000 ter­mina, za koje se u V. Britaniji ceni da treba da sadrži glosar stručnih izraza) a drugi standard (ISO 8421 /u više delova/ i dr.) daje termine i definicije više namenjene projektan­tima, onima koji izvode i održavaju objekte.

Termini koji se potiskuju odražavaju napredak nauke u rasvetljavanju nekih fenomena paljenja, kratkotrajnih i pre­laznih stanja i/ili spontanog gašenja, pa se ranije koriš­ćeni neprecizni termini zamenjuju - jer je uočena i mogućnost zloupotreba (posebno u praksi izvođenja objekata). Uvedeno je i nekoliko novih konce­pata u vezi ispitivanja (sa malim, srednjim i uzorcima u punoj veličini), definisani su scenario požara, simulacija požara, modelovanje i dr.

Pred nama je period kad će se koristiti brojni EN standardi samo sa prevodom naziva. To će iza­zvati nove probleme razumevanja izvornog teksta. Na osnovu dugogodišnjeg rada u kori­govanju pre­ve­denih tekstova iz oblasti požarne bezbednosti nakupilo se puno iskustva, posebno na broj­nim greš­kama filologa i inženjera klasičnih struka koji rade sa opštim i starim tehničkim rečnicima.