Autor: Павле Софрић Нишевљанин
Strana: -
► Ostali detalji

Књигу Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба Павле Софрић писао је угледавши се на тада знаменито дело Анђела де Губернатиса La mythologie des plantes, ou les legendes du regne vegetal (Митологија биљака, и легенде из биљног царства). Задатак који је пред себе поставио био је у много чему пионирски, јер се у Србији до тада нико није озбиљно позабавио овом темом. Ово Софрићево дело било било је један од темеља нашем чувеном историчару религије Веселину Чајкановићу током писања свог Речника српских народних веровања о биљкама, дела од изузетне вредности за нашу етнологију.

Предговор(Павле Софрић Нишевљанин - Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба)Предајући овај рад нашој читалачкој публици, потребно ће бити да пре свега ово нагласимо. Сам циљ, коме смо тежили у овом нашем раду, биће јасан свакоме читаоцу, и не сумњамо, да ће се свако од њих с нама сложити о умесности његовој. А лако ћемо се сложити и односно мана и недостатака самога рада, пошто смо и сами о томе без икаких заблуда. Ну мислимо, да за сад и овакав непотпун рад није на одмет, а ми с наше стране бићемо задовољни, ако му се призна ма и најмања корисност.

Радили смо по делу: „La mythologie des plantes, bu ies legendes du regne vegetal, I Paris 1878. II Paris 1882.” Ангела де Губернатиса, светског научника компаративне митологије. Прва свеска овог прослављеног дела говори о општој митологији биљног света, а друга свеска излаже митско значење појединог биља по његовом азбучном реду. Наш рад је удешен према овој другој свесци, а грађу из прве свеске распоредисмо код појединог биља, где нам се зато прилика пружила. Тиме смо обухватили све оно, што је у тесној вези с нашим задатком, а међутим смо уштедели много простора. Много биље из изворног дела изостависмо зато, јер никаку улогу не игра у нашем народу, понеко тек мимогредно споменусмо, а оно, које се код нас својом улогом видно истиче, таково обрадисмо што опширније. По овоме ће наш читалац видети, да нам је тежња била, да покушамо израдити српску митологију биљног света на основи Губернатисовог славног делa. Али, нажалост, признати морамо, да се у томе тек веома скромном успеху можемо надати. Много наше биље је изостало из овог нашег рада, пошто о њему не имађасмо никаке грађе, много је биље тек површно поменуто, пa и оно биље, које je опшрније обрађено, потребоваће потпуније обраде. Ово наглашујемо унапред, да би свако прерано ишчекивање предупредили, и тако на пут стали евентуалном неспоразуму. Потпуна српска митологија о нашем биљном свету треба још веома много времена и рада, а док се она не појави, донде ће сваки пpипремни рад бити тек од релативне вредности. Па онда не треба да заборавимо, да тешкоће њене потпуне обраде ништа нису мање од јаке жеље, с којом се она ишчекује у нашем читалачком свету. Лакше је што савршено замислити, него га остварити. А ова истина нека и нас оправда пред многим и многим нашим читаоцима, које не би могли задовољити.

Односно стила пак треба да ово напоменемо, наш предмет захтева цветан, заносан стил, који би верно и топло изнео свуколику драж и бујност наших митских творевина, или с другим речима, тражи вештачки стил. Али док с једне стране и сами признајемо, да нам овакав стил уопште недостаје, донде с друге стране тврдимо, да је он овде немогућ све донде, док се основе наше митологије коначно не утврде и док не постану општом својином. Српска митологија биљног света, која би потпуно одговорила начелима научне и уметничке обраде, постала би учитељицом историјског сазнања најстаријих незапамћених времена и пребогатом ризницом једрих мотива за песничко и уметничко заносно стваране.

Радујемо се, што и на овоме месту можемо заблагодарити нашим пријатељима, који су нас благонаклоно у овом нашем раду помогли саветима и књигама, и драгим нашим ученицима VIII и VII разреда нишке гимназије 1910/11. шк. године, који су нам предали многе драгоцене податке из народних умотворина својих родних крајева. Свима њима и овом приликом одајемо нашу срдачну благодарност.

У првом одељку изложићемо митологију до 150 наших биљака, а у другом одељку бацићемо кратак поглед на празновање пролећа и лета у нашем народу.

Месеца августа 1912. г.

у Београду;

Нишевљанин