Strana: 337
► Ostali detalji

Гени, народи и језици – неписани повесни извори

Новосадски „Прометеј“ наставља да објављује радове који приказују поступке откривања прошлости човека пре проналаска писма.

Након двотомног дела Марија Алинеија Настанак европских језика I и II, где су српским читаоцима представљенитемељи дијахронијске лингвистике, затим монографије Евела Гаспаринија Словенски матријархат, уз коју је наша јавност могла открити фундаменте словенске културне антропологије, ево и треће књиге, такође италијанског аутора, Луиђија Луке Кавали-Сфорце, Гени, народи и језици, преко које се читаоци у Србији могу упознати са базичним поставкама још једне науке која истражује неписане повесне изворе – генетике популације илити људске генетике; такође, овде је и откриће Кавали-Сфорце да су гени млађи од језика…

„Диктат времена“ се убрзано мења, и баш због бољег разумевања тих промена не бисмо смели пропуштати књиге каква је ова. Најпре зато што нам њени генетички подаци својом егзактношћу пружају чврсту потпору за мултидисциплинарна истраживања, потпору коју данас, ослобођену Фукујаминих заблуда, можемо тумачити у здравијем кључу. И друго, јер је сад већ јасно да многе културне одлике имају корене у епохама до чијих дубина можемо загребати само уз помоћ човекових обележја каква су гени и језици, трагови прошлости које је због њихове колективне природе тешко „изгубити“, а којима се највише бавио Луиђи Лука Кавали-Сфорца.

Отуд Гени, народи и језици можда и нису првенствено намењени генетичарима, добрано одмаклим у последње три деценије од овде описаних сазнања из те науке, већ онима који вапе за основама генетике популације да би боље разумели шира друштвена кретања. А то су увиди који су, у овим прелазним временима, већини нас заправо и најдрагоценији.

Др Иван Димитријевић