Галски рат: Грађански рат, Гај Јулије Цезар

Поред свога државничког и војничког дара Гај Јулије Цезар се истакао и као одличан књижевник. Најобимније и стилски најдотјераније му је историјско дјело Забиљешке о галском рату (Цомментарии де белло Галлицо) у осам књига. Од тога је седам Цезаревих, а осму је написао његов официр Аул Хирције. У књизи Забиљешке о галском рату описани су ратови које је Цезар водио не само у Галији, већ и у Германији и Британији, гдје је постигао огроман успјех. Цезару је стало да овим дјелом оправда и себе и Римљане због окупације ових земаља и да укаже на своје огромне заслуге за Рим. Коментари су значајни како у историјском, тако исто и у географском погледу: у историјском, јер нам служе као првокласан извор за галске ратове, а у географском, јер је у њима доста вјерно изнесена не само топографија тих крајева, него су ту описани и народи и њихови обичаји, па се, дакле, Коментарима не користе само историчари, већ и географи и етнолози, па штавише и војни команданти.

Друго, такође значајно Цезарево историјско дјело је Забиљешке о грађанском рату (Цомментарии де белло цивили) у три књиге. Како је Цезар ове Коментаре писао у тешким ратним приликама, чини се да их је писао на брзину па није чудо што су мањи и по обиму и по вредности, односно стилски слабији од Коментара о галском рату. Дјело је имало за циљ да се сва кривица за рат свали на Цезареве противнике и укаже на њихову политичку и државничку неспособност. Да би изгледао што објективнији, Цезар увијек употребљава треће лице, а никада прво. Због лака, једноставна и приступачна стила Цезареви Коментари се и раније, а и данас се употребљавају као класичан пример школске лектире.