Аутори: Илија Марић, Сања Степановић Тодоровић
Страна: 388
► Остали детаљи

Претече Српске академије наука и уметности, која је утемељена 1886. као Краљевско-српска академија, били су Друштво српске словесности (1841–1864) и Српско учено друштво (1864–1892). Током читавог постојања Друштва српске словесности његов члан био је К. Бранковић, а касније су му се придружили Д. Матић и А. Васиљевић. Њихови радови, објављивани у издањима ДСС-а, сводили су се на посрбљивање одабраних страних изворника, при чему се значајан ауторски допринос састојао у стварању српске философске терминологије.
Српско учено друштво у почетку је у свом саставу имало само једног философа, К. Бранковића, који је крајем 1865. преминуо тако да током 1866. у СУД-у није било ниједног философа. Почетком 1867. изабран је М. Кујунџић, а касније Д. Матић, А. Васиљевић и М. Вујић. Бранковић и Матић нису објављивали философске радове у издањима СУД-а. Васиљевић није сасвим напустио праксу посрбљивања страних изворника, док се Кујунџић залагао за истраживање и писање оригиналних радова, што је наставио и Вујић. Изненађује да члан СУД-а није био Љ. Недић.
Српска краљевска академија у оквиру Академије философских наука (1887) имала је 27 година једног, а 27 година (1893–1920) није имала ниједног философа. Првих шест година тај једини философ био је М. Кујунџић, а од 1920. до 1941. Б. Петронијевић. Ни у време када у АФН није било ниједног философа, није било места за Љ. Недића и Б. Кнежевића као што га неће бити ни за једног из низа српских међуратних философа.
Први део ове књиге чине историјат и резимирана библиографија филозофских радова у издањима Академије 1841–1941, док је други, обимнији, део Хрестоматија изабраних философских радова у издањима Академије, од К. Бранковића до Д. Недељковића.