Аутор: Драган Павловић
Страна: 160
► Остали детаљи

Ово је група текстова написаних у последње две године, а тичу се конкретних етичких проблема објављивања у науци. Инспирација су били једним делом и скандали с универзитетским дипломама, докторатима и плагијатима који су забављали Србију у последње две године. Моје је убеђење да су узроци кршења етичких кодекса у објављивању науке дубоко укорењени у свакодневну праксу научног рада и да се узроци за појаве непоштења и некохерентности налазе чак и у самим институцијама. Ипак, нема сумње узроци су многоструки, мада вероватно постоји један заједнички именитељ, а то је, верујем, недостатак знања. Ово је с тога један покушај да се тај основни недостатак мало ублажи.Неки од текстова су већ били раније објављени и ти текстови су у главном остављени у оригиналној форми. То је разлог за повремену некохерентност у форматирању текста, као и коришћење ћирилице и латинице. То сигурно неће сметати читаоцу јер су у Србији и једно и друго писмо подједнако у употреби. Три текста на енглеском, од којих су два штампани у Додатку, упућују на чињеницу да су проблеми, које срећемо у Србији, део комплексне проблематике комуницитања у науци. Један од лакших проблема је и само комуницирање на више језика, те Додатак на енглеском може да послужи и да се читалац с тим проблемом лично директно суочи.У већини текстова, у примерима који су представљени, има преклапања описа околности, те то омогућава читање сваког поглавља независно од осталих.Ова књижица сигурно не садржи никакав каталог предлога о томе како се може унапредити комуникација у науци. Али ако бих хтео да укратко кажем шта је у њој саџано, за оне који неће имати времена за њу, можда би ово било добра замена за тих неколико сати читања: ако би смо пикушали да по неке ствари које радимо, радимо бар мало боље, то би већ било довољно. За повећање знања је, изгледа, неопходно остварити јединство научног ригора и слободе науке. Текстови који следе требало би да помогну да сами решимо ту енигму. У време религиотног и политичког фанатизма чини се да наука, схваћена не као догма већ као слободна консеквентна мисао, нуди сигурност, стабилност и спокој.