Емоције у политици
Живимо у добу кад Немачка колонизира Европу. Изјава немачке канцлерке: „Ниједна земља, ниједно финансијско место и ниједан финансијски продукт не сме више да остане без надзора” значи контролу и казну.
За Србе је од велике важности да разумеју емотиван став данашње Европе према њима.
Емоције играју централну улогу у контроли људских поступака.
Мржња према суседима има корене у идентитету појединца: он се осећа као део једне фамилије, племена са истим дијалектом, једне нације. Сви остали су само суседи, потенцијални објекти мржње.
Вероватно најбољи пример неуспелог покушаја супротног развоја (уједињења) нација, јесте оснивање Југославије, борба против ње и њен распад - све у току једног века. И тај процес је овде предмет испитивања.
На шта личи Европа данас?
Само једна мањина грађана Европе, непуних 50%, желе и одобравају чланство њихових земаља у Европи. Учешће грађана у изборима за европски парламент је још скромније - око 40%. То је база његовог легитимитета.
Европљани су дакле мањина у Европи или, другим речима, Европи недостају Европљани.
Већина законских прописа не потиче данас од националних парламената, него од бриселске комисије. Моћ еврократа стално расте и има све више карактер монопола. Њихови прописи су обавезни за све европске земље и скупљени су у једном кодексу са шестоцифреним бројем страна. Тако вредни су еврократи.
У разним земљама Европске уније нема велике разлике у ставу штампе према Србији и Србима. Разлике су у осећањима која се на читаоца преносе, и у којој форми се то чини (кратка, сензационална, псеудонаучна, подсмешљива, саркастична итд). Стога је добро да се српски читаоци, било да су за Европску унију или не упознају са ставом Немаца а и Немци са ставом Срба.
Детаљни подаци о књизиНаслов: Емоције у политици
Издавач: Prometej Novi Sad
Страна: 147 (cb)
Povez: meki
Писмо: ћирилица
Формат: 14 × 20 cm
Година издања: 2012
ИСБН: 978-86-515-0687-4