Еколошка безбедност није предмет знатижеље већег броја истраживача на подручју југоисточне Европе, укључујући и Србију. Још је мање аутора који у приступу овом феномену показују уравнотежен однос између теоријског и искуственог. Углавном је реч о теоријском промишљању у чијем средишту су проблеми концептуализације што је, донекле, разумљиво у светлу изразите вишедимензионалности еколошке безбедности. Осетнији отклон ка разматрању бројних аспеката еколошке безбедности, полазећи од емпиријски заснованог плана истраживања, незнатно је присутан. Рукопис др Иване Илић Крстић представља у том смислу научни допринос хвале вредан. Ауторка овог монографског дела не само да еколошку безбедност описује и објашњава на локалном нивоу већ и анализира природу односа овог вида безбедности са квалитетом живота. При томе се ауторка користила, методолошким језиком казано, триангулацијом метода када је о прикупљању података реч.

Др Милован Вуковић

Оно што ову публикацију, поред актуелне тематике, чини изузетно занимљивом и корисном јесу и области у којој је анкетирање вршено. Пограничне општине које су предмет овог истраживања су међу најнеразвијенијим у Србији. Такође, поред ниског животног стандарда становништва, карактерише их и еколошка угроженост. Стога је изузетно важно темељно изучити еколошке ставове, знање и понашање становништва. На основу закључака добијених темељном анализом резултата од стране ауторке публикације, може се поставити основа за наредна истраживања. Оно што је можда и још битније јесте да добијени закључци могу послужити као смернице за предузимање конкретних корака и активности од стране локалне самоуправе, невладиних организација и државних институција у циљу побољшања општег стања и слике пограничја југоисточне Србије. У томе се огледа изузетан практични значај представљене публикације.

Др Данијела Возаи