Pulicerova nagrada za književnost.

Slučaj Garija Gilmora ne bi izazvao toliku pažnju svetske javnosti i pisanje Majlerove sage o zločinu i kazni da nije bilo dva kritična momenta. Najpre, Glimor je prvi osuđenik koji je ubijen nakon deset godina moratorijuma nad smrtnog kaznom koji je izrekao Vrhovni sud Amerike. A potom, bizarno u ovom slučaju bilo je insistiranje osuđenika da bude što pre pogubljen pred streljačkim vodom smatrajući da je pravedno osuđen. U tome mu je pomogao ceo pravosudni sistem.

Majlerovo remek-delo postalo je centar debate američke javnosti o smrtnoj kazni, koja ponižava i onog nad kojim se sprovodi i sve koji u njoj učestvuju – ne samo dželate.

Norman Majler (1923, Nju Džerzi – 2007, Njujork) po diplomiranju na Harvardu služio je u američkoj vojsci 1944-1946. Njegov prvi roman Goli i mrtvi (1948) kritika je označila kao najbolji ratni roman koji se pojavio u SAD. Objavljivao je potom romane i publicistička dela: Park jelena, Američki san, Vojske noći (Pulicerova nagrada za publicistiku), Drevne večeri, Muškarčine ne plaču, Dvorac u šumi... Za knjigu Dželatova pesma dobio je Pulicerovu nagradu za književnost.

Franc Kafka: Amerika • Kurcio Malaparte: Koža • Vijet Tan Nujen: Simpatizer • Tomas Pinčon: Probna faza • Henri Miler: Rakova obratnica • Džon Čiver: Odabrane priče • Bret Iston Elis: Američki psiho • Džon Apdajk: Beži, Zeko, beži • Patriša Hajsmit: Talentovani gospodin Ripli • Norman Majler: Dželatova pesma • Džejms Elroj: Moja mračna mesta • Džordž Sonders: Deseti decembar