Аутори: Аутор: Ђорђе Бубало, Илустратори: Боле Милорадовић, Маја Кесер
Страна: 352
► Остали детаљи

Enciklopedije i kapitalna izdanja
Srpski car Stefan Dušan postao je veliki zakonodavac poput careva Justinijana, Lava VI Mudrog i Vasilija I, držeći se duha i tradicije rimsko-vizantijskog prava. Izvori ovog Zakonika, dakle, nisu samo vizantijski. Vizantijski su samo ideološki temelj i pravni model kodifikacije kojim se u srpskim i grčkim zemljama uvodi jedinstveni pravni sistem. “Zakonik blagoslovenog cara Stefana Dušana” je epohalno zakonodavno i ustavotvorno delo evropskog nivoa i pravne kulture i civilizacije.

Dušanov zakonik je, uz Zakonopravilo Svetog Save, najvažniji zakon srednjovekovne Srbije. Donet je na saboru vlastele i crkvenih velikodostojnika, održanom na Vaznesenje Gospodnje, 21. maja 1349. godine u Skoplju. Zakon je usvojen sa ciljem da se srpska država uredi propisima koji bi važili za celo carstvo i sve podanike. Zakonik se primenjivao, uz razne dopune i izmene, u nekim krajevima sve do XVIII veka. Iako bi se danas mnoge kaznene odredbe zakonika smatrale drakonskim, u vreme njegovog donošenja su bile uobičajene.

KNJIGA SE SASTOJI IZ DVE CELINE:

PRVA CELINA
O caru Dušanu – od detinjstva preko ustoličenja i vladavine do okolnosti donošenja Zakonika, njegovog značaja kroz vekove uz osvrt na sudbinu Prizrenskog prepisa.
• Kralj i car Stefan Dušan (1331–1355)
• Zakonodavstvo srednjovekovne srpske zemlje
• Dušanov zakonodavni rad
• Sadržina Dušanovog zakonika
• Dušanov zakonik u Srpskom carstvu
• Rukopisi starije redakcije Dušanovog zakonika
• Kodikološko okruženje Dušanovog zakonika
• Istorija promena i primena Dušanovog zakonika
• Rukopisi mlađe redakcije Dušanovog zakonika
• Dušanov zakonik u XVIII stoleću
• Zašto je sačuvan Dušanov zakonik?
• Prizrenski prepis Dušanovog zakonika – sudbina jednog rukopisa

DRUGA CELINA
Prevod PRIZRENSKOG PREPISA, ručno ilustrovan po uzoru na srednjovekovne iluminatore (inicijali, slova...)
• Prevod PRIZRENSKOG PREPISA
• Prevod članova Zakonika iz drugih prepisa kojih nema u Prizrenskom, a za koje istoričari veruju da su bili sastavni deo inicijalno pisanog Zakonika
• Povelja cara Dušana uz Zakonik, prema Rakovačkom prepisu

IZRADA:

• Ručna izrada matrica za utiskivanje „zlatotisk-a“ na korici
• Posebno odabrane boje za štampu
• preko 200 ručno iscrtanix i obojenih inicijala u prevodu Zakonika
• preko 200 ručno iscrtanih i obojenih bordura (vinjeta)
• Ručno ispisana sva slova korišćena u prevodu Zakonika
• Posebno dizajnirano porodično stablo Nemanjića
• Obilje fotografija iz muzeja i biblioteka