Аутор: Др Јустин Сп. Поповић
Страна: 368
► Остали детаљи

Предговор

Од моје петнаесте године Достојевски је мој учитељ. Признајем: и мучитељ. Још онда ме је занео и понео својом проблематиком. Показало се, да су његови проблеми – вечни проблеми људског духа. Ако је човек иоле човек, мора се бавити њима. А Достојевски је сав у њима, зато је на свима путевима својим истински човек. Предност је његова у томе, што еј у вечне проблеме људског духа унео надахнуће пророка, жар апостола, искреност мученика, свету философа, видовитост песника.

У новије време ни код кога нису вечни проблеми човечијег духа дошли до тада широког, дубоког и свестраног израза као код Достојевског. Кроз њега су проговориле све муке бућа људског, и сви болови, и све чежње. Као ретко ко, он је одболовао проблем човечијег бича у свима његовим страховитостима. А човек је бескрајном сложеношћу свога бића најстраховитије биће у свим световима у којима се креће људска мисао и кружи људског осећање …