Доситеј Обрадовић у Великој Далмацији
Зашто Доситеј у великој Далмацији?
Далмација је својим постојањем мијењала свој географски положај. Некад је узмицала, а некад се опет ширила. Границе нису биле тачно одређене. До 1540. године обухватала је отоке средњег Јадрана и уски обални дио од Задра до Сплита, свега десетак километара у копно, те отоци: Брач, Хвар, Корчула, Вис… Послије 1699. године граница се помјера у дубину копна на потезу: Луково – Обровац – Книн – Врлика – Метковић. Данашња граница, утврђена 1718. године између Млетачке републике и Турске, није се више мијењала. Граница се протеже од Лукова, Обровца, Стрмице, источно од села Цетине до Габеле.
Сјеверна граница Далмације обиљежена је гробом Илије Смиљанића на брду Вучијак.
За просторно ширење Далмације у копно највеће заслуге припадају новодошлим народима, међу којима су се истицале поједине вође: Митровић, Мандушић, Јанковићи, Синобад, Смиљанићи, Павасовићи, Пивљанин…
Detaljni podaci o knjiziNaslov: Доситеј Обрадовић у Великој Далмацији
Izdavač: Prometej Novi Sad
Strana: 223 (cb)
Povez: Тврд
Pismo: Ћирилица
Format: 17 × 24 cm
Godina izdanja: 2025
ISBN: 978-86-515-2503-5