Strana: 262
► Ostali detalji

Међу Србима у јужној Угарској, најтипичнији представник идеја Револуције 1848. године и кључна особа у њиховом спровођењу у оквиру Српског народног покрета био је Ђорђе Стратимировић. Током две године његове војне и политичке каријере, када је имао централну и често пресудну улогу, постављен је темељ српске националне политике у оквиру Хабзбуршке монархије у другој половини 19. века, нарочито у српско-мађарским и српско-хрватским односима.

У каснијем периоду сећања на политику Ђорђа Стратимировића су бледела. Његов повучени живот у Бечу додатно је доприносио оваквом развоју догађаја. Само када су биле годишњице Револуције 1848/1849, било је помена појединих битака или бојева у којима је важну улогу имао Стратимировић. Застава никада није пропустила да укаже похвалу некадашњем вожду и критику због супротне политике од оне коју су водили либерали и касније радикали. Српски политички живот, буран и плаховит, препун раскола и подела није опраштао ни Стратимировићу. Млађи политички нараштаји тога времена нису памтили страдања и велике борбе у српско-мађарском рату, у којима се Стратимировић толико истицао.

Последње године Ђорђа Стратимировића протицале су мирно у месту Сент Леонхард код Салцбурга. Описи домаћинства и мирног живота, породице, одударају од динамике и бурних дешавања у којима је Стратимировић био актер безмало 35 година. Ван главних токова политике и великих дешавања, повремено је одлазио у Беч где је време махом проводио у шетњама, посебно од јесени 1907, када је почео озбиљније да се разбољева. Таква му је била и последња година живота. Мирна. Умро је у Бечу децембра 1908. Опело је извршено у српској цркви Светог Саве у Бечу. Велика жеља да буде сахрањен у Сремским Карловцима испуњена му је септембра 2021. године

Горан Васин