Аутор: Раша Попов
Страна: 76
► Остали детаљи

ЗАБРАЊЕНИ СУСРЕТ С НАДОМ
5. маја 2011, у 21

Non lasciate speranza

На консултацијама врховног сотоне Одлучило се да све човештво потоне
Најмлађе су учили обесне ђаволе
Да смак света у школи сатански заволе
Само је један од њих џгољав рахитичан Према тој теорији бивао критичан
Да му клицу побуне без остатка затру Присиљавали су га да подстиче ватру
О њему су уходе јављале враг-цару Да је спровео ватри устајалу бару
И кришом јој језике сумпорасте гаси Често паклен-котлове сад пепео краси
Људи то сазнали су демону се моле „Ти једини осећаш да душе нас боле
Сва браћа твоја ране нам крваве соле Спалиће нам одећу до мембране голе!“
Распомами се Сатан: „Ватре усијати! Издајицу морате дан и ноћ шпијати!

Ја видим срећа људска изнова настаје. То мора да се кепец са њима састаје!
Ја сам пре века једног човечанску срећу Набио у паклену сакривену врећу
У нуклеарном сам је закопао смећу Избацио сам све то у космику трећу
Пратите бунтовника дал` се донде шуња Кроз чипкану завесу електричних муња
Дал су кроз ђубре где се лешинари купе Избургијане сврдлом пропустљиве рупе
Вечан живот неће оданде нико красти Док је сатанистичке моје владар-части
Зар сме ђавола љубав милосна да гуши
Он се вакумом грудним позна не по души!“
Ђаволак гоњен бесом натприродног врага Речи сатанске поче сумњичав да вага
У буквару пакленском као прво стоји `У васколиком свемиру ум не постоји
Безумље тражи школу где све је бубање Јека из бездна да се чује из лубање`
Кроз бездушну груд чу се од светлости јецај То први зрак је душе био први клецај
Душа је рекли су му као рез сечива Она је болест људска и неизлечива
Док су се грудни зјапи ђаволима стисли
По срцима се људским без престанка мисли

Док учени ђаволи јесу папагаји
У људима критичка мис`о кроз ноћ сјаји
Сотонско наставничко ће заседаније Понављати лудила стечена раније
Али се у мрак паклен ушуњала Нада Пронашла крај огњишта сумњалицу млада
На уво чекињаво мамни глас му шапну „Не дај да те уз лаву и пламење сапну!
Тамо горе у свету пчелињег зујања
Под пљуском сунчевога зрачног лелујања
Љубав се тужна рађа с циљем да се не мре Ал` чим се роди циљ ће нестати што пре!“
„Дал` ме зовеш да и ја видим прерану смрт?“ „Зовем те да коњаник будеш што бесан хрт
Кроз шумски га мрак гони као код Бокача У књизи страсној пуној смејања и плача!“
Тај разговор ђаволка са скривеном Надом Прислушкиваху ђаволи обузети радом
На распомамљивању инферналне ватре Сваки се реши умног ђавола да сатре
6. маја 2011. у 1.43