Knjige▸Beletristika▸Razonoda
Dardaneli
Nije slučajno moj dugogodišnji sabesednik Miloje Popović Kavaja – novinar, pisac, pesnik, himnopisac, hroničar, publicista, menadžer, radoznalac, svetski putnik, poliglota, boem, čovek sa aparatom – svojoj najnovijoj i najneobičnijoj knjizi dao naslov „Dardaneli“. Koliko simbolike!
I ovlašni hroničari znaju da je to jedna od prvih kafana u Beogradu, da je bila stecište vedrog duha tog vremena, da su se u njoj sretali Đura Jakšić i Stevan Sremac, i da se do 1901. godine nalazila iza spomenika knezu Mihailu.
Evo, u novome veku, ćaskanje se prenelo na društvene mreže, gde svako može da pokaže vlastiti prol. Miloje Popović Kavaja sabrao je tri hiljade svojih „tvitova“, iz kojih se vidi izuzetno majstorstvo u sažetim, reskim, počesto ironičnim i posve otvorenim opservacijama.
Popovićevi „tvitovi“ su svojevrsni aforizmi, jer naš autor, za razliku od mnogih drugih „tviteraša“, koristi čaroliju reči, argumentaciju, nikoga ne vređa, niti psuje. Na primer: „I kad istinu kažeš – možda lažeš.“ Ili: „Bio je Međunarodni dan vrabaca. Pao usred predizborne kampanje. Kandidata sve više, vrabaca sve manje. Kao i penzioneri, čekaju bolje dane.“
Vrcavi, bockavi, duhoviti, neočekivani Milojevi „tvitovi“ – kada se ovako zberu – predstavljaju neobičnu hroniku vremena koje je za nama. Doduše, kako se ovde na turbulentnom Balkanu sve besomučno ponavlja, knjiga „Dardaneli“ biće aktuelna na mnogaja ljeta.
Zapisuje Kavaja: „Sneg je padao sa neba, ali smeće i divlje deponije su ostale kao delo ljudske nemarnosti. Ako je bio sneg, nije bilo bombardovanja.“
Da, „Dardaneli“ ili, ako bih hteo da maštam, pred nama su originalni Kavajini „tvitoneli!
I ovlašni hroničari znaju da je to jedna od prvih kafana u Beogradu, da je bila stecište vedrog duha tog vremena, da su se u njoj sretali Đura Jakšić i Stevan Sremac, i da se do 1901. godine nalazila iza spomenika knezu Mihailu.
Evo, u novome veku, ćaskanje se prenelo na društvene mreže, gde svako može da pokaže vlastiti prol. Miloje Popović Kavaja sabrao je tri hiljade svojih „tvitova“, iz kojih se vidi izuzetno majstorstvo u sažetim, reskim, počesto ironičnim i posve otvorenim opservacijama.
Popovićevi „tvitovi“ su svojevrsni aforizmi, jer naš autor, za razliku od mnogih drugih „tviteraša“, koristi čaroliju reči, argumentaciju, nikoga ne vređa, niti psuje. Na primer: „I kad istinu kažeš – možda lažeš.“ Ili: „Bio je Međunarodni dan vrabaca. Pao usred predizborne kampanje. Kandidata sve više, vrabaca sve manje. Kao i penzioneri, čekaju bolje dane.“
Vrcavi, bockavi, duhoviti, neočekivani Milojevi „tvitovi“ – kada se ovako zberu – predstavljaju neobičnu hroniku vremena koje je za nama. Doduše, kako se ovde na turbulentnom Balkanu sve besomučno ponavlja, knjiga „Dardaneli“ biće aktuelna na mnogaja ljeta.
Zapisuje Kavaja: „Sneg je padao sa neba, ali smeće i divlje deponije su ostale kao delo ljudske nemarnosti. Ako je bio sneg, nije bilo bombardovanja.“
Da, „Dardaneli“ ili, ako bih hteo da maštam, pred nama su originalni Kavajini „tvitoneli!
Detaljni podaci o knjizi
Naslov: Dardaneli
Izdavač: Albatros Plus
Pismo:
Format: cm
ISBN:
Budite prvi koji će svoje mišljenje podeliti sa drugima (