Strana: 275
► Ostali detalji

Чоколадни прах ујакових врата – роман поетизованих сећања

Павловљева кућна митологија како је згодно назива Часлав Ђорђевић, састављена је од слика тако чулних, и упечатљивих, да нам се, можда, учинило, да мало протресемо наш примерак књиге, да ће из њега већ следећег часа почети да испадају расуте слагалице света – молитвеници искрзаних ивица, кројачке шеме пакпапира, виноградарске брескве, карташки шпилови, и безбројни други артефакти овог романескног музеја поетизованих сећања. У алхемији текста, сцене из света који нестаје пред нашим очима, делују као да су извучене из сећања које је могло, у једном од живота, можда бити наше. Или да парафразирамо једну реченицу из књиге – расклапајући Павловљев калеидоскоп, склапамо свој.

У Чоколадном праху ујакових врата, са годинама које пролазе, осећај протока времена, као и у животу, све се више и све тужније убрзава, још више потцртавајући како драгоцени тренуци све брже клизе у неповрат, остварујући финале романа у меланхоличном крешенду поезије пролазности времена, и једног живота. – Др Настасја ПИСАРЕВ

Чоколадни прах ујакових врата је највећма роман о одрастању. Читалац се у четири целине, суочава са животописом Николе Галетина, рођеног негде између датума почетка и краја Другог светског рата. О томе како је и зашто остао рано без оца сазнаје од свога ујака Гавре Комарова који је, уз Николу, други важан јунак ове књиге. Тако добро описан као да му је слика у књизи, као да га је насликао Генадиј Агапејев. Како ујак описује одлазак у Славонију и трагање за Николиним оцем који је остао на бојишту Сремског фронта, а био је ратни фотограф, су најупечатљивије странице овога романа. Сликовите као насликане руком оног истог који је на фронтијери ујаковог салаша насликао врата боје чоколадног праха. Књига високе бриљантне наративности, суочава читаоца не само са једним животом него са једним временом које се неће вратити, доли у замагљеном сећању. Каква само умешност описа. – Перо ЗУБАЦ