„Зашиљи оловку и све запиши – заповедила ми је савест, упрегнута у памћење… И – ево, записах! Не знам да ли ће неком  избирљивом читаоцу ући у главу да сам то ја, и да су то заиста моја сећања. Ако неко и посумња у веродостојност овога што је написано и помисли да сам све измислио, можда и преписао од неког ко је имао истоветну судбину – молим избирљивог читаоца да ми поверује – ово је мени помогло да сазнам ко сам; како сам одрастао, куда сам лутао, с ким сам се дружио, кога
волео, кога презирао, ко ме је изневерио и ојадио, а ко усрећио.“ – Аутор

„Симо Пургић, првом реченицом у пролошком тексту одличног романа Четврта љубав, зазива Избирљивог читаоца… Такозвани ја-лик је Мане, Манојло Латасовић, сироче Другог светског рата, ког је судбина рикошетирала из Српчета, као кроз рођачку парадигму Михајла Латаса, у Југословена многобошца…

Роман је исприповедан тако да и читачу, па и оцењивачу текста, мало-мало па овлажи очи…

Овај одличан роман требало би свакако да прочита избегли народ из српских крајина, директни сведок ратне прошлости, као и њихови потомци.

Нажалост – овакове романе Срби носе у својим генима.“ – Недељко Бабић