Аутор: Трајко Липковски
Страна: 249
► Остали детаљи

Са завршетком Другог светског рата, нова Југославија се суочила са великим проблемом обезбеђивања кадрова за државне активности у области иностраних послова. Већ првих послератних година на Правном факултету у Београду отворена је Дипломатска школа, чији задатак је био да превазиђе овај проблем. Полазник друге генерације ове школе био је и писац ових мемоара, Трајко Липковски.По завршетку двогодишњих студија, Липковски је постао службеник Државног секретаријата за иностране послове, где је остао као дипломата од каријере све до свог пензионисања. Од почетка се специјализовао за суседне земље и земље социјалистичког блока.Године 1975. Липковски одлази за амбасадора СФРЈ у Тирану. То су године затегнутих односа са Албанијом, године које следе после проглашења новог устава СФРЈ, устава који је југословенску федерацију претворио у конфедерацију шест република и две покрајине. То су године иредентистичког покрета на Косову и Метохији, пароле „Косово - република“ и притиска на Србе на Космету.Мемоари који се објављују у овој књизи описују те четири, како их је сам аутор назвао, тиранске године. Они представљају аутентично сведочанство југословенског дипломате о годинама значајним за наредне догађаје на Косову и Метохији, Албанији и суседним територијама југословенских република Македоније и Црне Горе које насељавају Шиптари.