Аутор: Елиезер Папо
Страна: 95
► Остали детаљи

Умјесто претчаса

Био једном један зналац Торе који никако није дао да га зову хахамом или рабином.
– Па како онда да те зовемо? – упита га једном згодом један
од учесника сусрета.
– Шта ја знам. Моæда, часовничар? – одговори незаинтересовано.
– Часовничар? Зашто часовничар? – упита питалац поново.
– Па, због часова Торе.
– А како се онда зовемо ми који учимо на тим часовима?
– Па, часовничари.
– Па не моæемо се сви звати исто.
– Зашто? Ви учите на тим часовима, ја учим на тим часовима…
Ја часовничар, ви часовничари…
– Ја знам да ти бјежиш од тога да будеш ауторитет, али
не можеш побјећи од једноставне истине да си ти тај који
држи те часове.
– Ено, сад, држи? Ја учим на тим часовима исто као и сви
остали. Значи, ја сједим и учим Тору. Ко хоће… дође, и
учимо заједно.
– Имам предлог који је језички dovoљno блесав да би могао да ти се допадне – питалац ће изнебуха – ајде да се ми остали зовемо сачасници.
– Ја бих свеједно више волио да сви будемо часовничари –
skaњујући се одговори часовничар – али… како год хоћете…
И тако је и остало. Часовничар и сачасници.